Koji solarni paneli su najbolji, vrste panela i kako izabrati prave za vašu kuću

Kada neko prvi put razmišlja o ugradnji solarne elektrane, najčešće pitanje koje ukuca u pretragu glasi koji solarni paneli su najbolji. Na tržištu postoji veliki broj modela, oznaka i tehnologija, pa je lako izgubiti se među skraćenicama poput PERC, TOPCon ili HJT. Razlike među njima nisu samo marketinške, jer od vrste solarnog panela zavisi koliko struje ćete proizvesti, koliko mesta na krovu vam treba i koliko dugo će sistem raditi bez većeg pada učinka. U ovom tekstu objašnjavamo jednostavnim rečima kakvi paneli postoje, po čemu se razlikuju i na šta treba obratiti pažnju pre kupovine.

Koje vrste solarnih panela postoje

Tri osnovne grupe su monokristalni, polikristalni i tankoslojni paneli. Monokristalni se prave od jednog čistog kristala silicijuma, prepoznaju se po ujednačenoj tamnoj, skoro crnoj boji i imaju najveću efikasnost. Polikristalni nastaju topljenjem više kristala zajedno, imaju plavkastu nijansu sa vidljivim šarama i nešto slabiji učinak. Tankoslojni moduli su tanki, lagani i ponekad savitljivi, ali im je iskoristivost mnogo niža, pa se za krovove kuća gotovo ne koriste. Preko devedeset odsto panela koji se ugrađuju u domaćinstva čine upravo monokristalni moduli, a unutar te grupe postoji nekoliko tehnologija o kojima vredi znati više.

Monokristalni ili polikristalni solarni paneli, koja je razlika

Najveća razlika je u efikasnosti solarnog panela, odnosno u tome koliki deo sunčeve svetlosti panel pretvara u struju. Savremeni monokristalni paneli dostižu efikasnost od 21 do 23%, dok su polikristalni ostajali na 15 do 18%. U praksi to znači da vam za istu snagu elektrane sa monokristalnim panelima treba manje krova, što je presudno kod manjih kuća i krovova sa više strana. Polikristalni paneli su nekada bili jeftiniji, ali se sada gotovo više ne proizvode, pa cena više nije razlog da ih birate. Ako vam neko nudi polikristalne module po povoljnoj ceni, velika je šansa da se radi o starim zalihama sa slabijim garancijama.

Šta su PERC, TOPCon i HJT solarni paneli

PERC tehnologija je godinama bila standard. Kod nje se na zadnju stranu ćelije dodaje poseban sloj koji vraća deo svetlosti nazad u ćeliju i tako povećava proizvodnju. Novija generacija su TOPCon paneli, koji koriste takozvanu n tip ćeliju, sporije gube snagu tokom godina i bolje podnose visoke letnje temperature. Najviši nivo trenutno predstavljaju HJT paneli, poznati i kao heterojunction, koji kombinuju kristalni silicijum sa tankim slojevima i imaju odličan učinak po toplom vremenu i pri slabijem svetlu. Za prosečnu kuću u Srbiji TOPCon je najčešće najbolji odnos cene i kvaliteta, dok se HJT bira kada je prostor na krovu ograničen i treba izvući maksimum iz svakog kvadrata.

Bifacijalni solarni paneli, kada se isplate

Bifacijalni paneli hvataju svetlost sa obe strane, prednje i zadnje. Zadnja strana koristi svetlost koja se odbija od podloge, pa ovakvi moduli mogu da daju od 5 do 15% više energije, ali samo pod određenim uslovima. Najbolje rezultate imaju na ravnim krovovima sa svetlom podlogom, na nosačima podignutim od zemlje, iznad parkinga ili na nadstrešnicama. Kada se bifacijalni panel položi skoro uz sam crep, zadnja strana gotovo da ne dobija svetlo i dodatna proizvodnja nestaje. Zbog toga bifacijalni paneli za kosi krov kuće retko imaju smisla, dok su za solarnu elektranu na zemlji ili ravnom krovu hale odličan izbor.

Half cut ćelije i crni paneli za krov kuće

Oznaku half cut nosi većina modernih panela. To znači da su ćelije presečene na pola, pa kroz njih teče manja struja, gubici su niži, a panel je otporniji kada ga delimično zakloni senka dimnjaka, antene ili drveta. Kod klasičnih panela senka na jednom delu obara proizvodnju celog modula, dok half cut dizajn deli panel na dve nezavisne polovine. Za one kojima je važan izgled kuće postoje i full black paneli, potpuno crni, sa crnim ramom i crnom zadnjom folijom. Izgledaju elegantno na tamnom crepu, ali se po jakom suncu malo više zagrevaju, pa im je snaga nekoliko procenata niža u odnosu na standardne modele istih dimenzija.

Koliko vati treba da ima jedan solarni panel

Snaga solarnog panela za kuću najčešće se kreće od 420 do 500 vati po modulu. Veći paneli od 550 do 700 vati postoje, ali su dugački preko dva metra i teški više od 30 kilograma, pa su pogodniji za hale, farme i velike elektrane na zemlji. Kod kuće nije poenta da jedan panel ima što veću snagu, već da ukupan broj modula lepo stane na krov i da se rasporedi prema strani sveta. Ponekad više manjih panela iskoristi krov bolje od nekoliko velikih, naročito kod krovova sa dimnjacima, krovnim prozorima i uskim površinama. Za orijentaciju, solarna elektrana od 6 kW obično ima 13 do 14 panela od po 450 vati.

Na šta obratiti pažnju u tehničkoj specifikaciji panela

Svaki panel ima tehnički list, a u njemu su podaci koji govore više od reklame. Prvi je temperaturni koeficijent snage, koji pokazuje koliko panel gubi kada se zagreje. Što je broj bliži nuli, to bolje, pa je vrednost od minus 0,29% po stepenu povoljnija od minus 0,38%. Drugi je tolerancija snage, gde je poželjno da piše samo plus, na primer od 0 do plus 5 vati, što znači da panel nikada nema manje od deklarisane snage. Treći važan podatak je otpornost na mehaničko opterećenje, izražena u paskalima, jer pokazuje koliko snega i vetra modul može da izdrži. Za naše krajeve dobro je da prednja strana podnosi najmanje 5400 Pa.

Garancija na solarne panele, šta znači 25 godina

Kod panela postoje dve različite garancije koje se često mešaju. Garancija na proizvod pokriva fabričke greške, pukotine, odvajanje folije ili kvar razvodne kutije i obično traje od 12 do 25 godina. Garancija na učinak jemči da će panel posle 25 ili 30 godina i dalje davati 80 do 90% početne snage. Ozbiljni proizvođači za TOPCon i HJT panele nude 25 godina na proizvod i 30 godina na učinak. Vredi proveriti i ko stoji iza garancije, jer ona nema vrednost ako proizvođač prestane da postoji ili nema predstavnika u Evropi kome se možete obratiti.

Kako prepoznati kvalitetne solarne panele i izbeći loše

Jedan od najsigurnijih pokazatelja je prisustvo proizvođača na Tier 1 listi, koju objavljuje nezavisna analitička kuća BloombergNEF. Na njoj su firme čije projekte banke finansiraju bez dodatnih provera, što govori o njihovoj stabilnosti. Pored toga, paneli treba da imaju sertifikate IEC 61215 i IEC 61730, koji potvrđuju da su prošli testove izdržljivosti i bezbednosti. Sumnju treba da izazove modul bez jasnog tehničkog lista, bez oznake proizvođača na zadnjoj strani ili sa cenom znatno nižom od tržišne. Dobar znak je i kada proizvođač objavljuje rezultate nezavisnih ispitivanja, kao što su izveštaji laboratorije Kiwa PVEL.

Koji solarni paneli su najbolji izbor za kuću u Srbiji

Za većinu porodičnih kuća najpametnija opcija su monokristalni TOPCon paneli sa half cut ćelijama, snage od 430 do 480 vati. Dobro podnose vrele letnje dane u Vojvodini i centralnoj Srbiji, sporo gube snagu i imaju dugačke garancije. Ako je krov mali ili razuđen, vredi razmisliti o HJT modelima, a ako se elektrana gradi na zemlji, nadstrešnici ili ravnom krovu, bifacijalni moduli mogu doneti primetno veću proizvodnju. Na kraju, dobar panel sam po sebi nije dovoljan, jer tek uz pouzdan invertor, pravilnu montažu i dobro projektovan raspored daje punu vrednost. Kada birate opremu, tražite tehnički list, proverite garanciju i uporedite nekoliko ponuda pre konačne odluke.