Održavanje solarne elektrane, čišćenje, monitoring, degradacija i garancije kroz dvadeset pet godina

Šta zaista traži solarna elektrana posle puštanja u rad

Solarna elektrana je jedan od retkih energetskih sistema bez pokretnih delova, i zato je održavanje svedeno na minimum. To ipak ne znači da ga nema. Sistem traži povremeno čišćenje, redovno praćenje proizvodnje i jedan stručni pregled godišnje, i to je praktično sve u normalnim uslovima. Problem nastaje kada se sistem potpuno prepusti sam sebi, jer se kvarovi na elektrani retko manifestuju prestankom rada, mnogo češće tihim padom proizvodnje koji vlasnik ne primeti mesecima. Zbog toga održavanje solarne elektrane nije trošak nego način da se sačuva ono zbog čega je investicija i napravljena.

Zašto se paneli prljaju i koliko to zaista košta

Kiša spere najveći deo prašine, ali ne i sve. Na panelima se tokom godine talože polen u proleće, sitna prašina i pesak leti, lišće i smola u jesen, kao i ptičji izmet u svakom periodu. Kod krovova sa malim nagibom, ispod desetak stepeni, prljavština se zadržava znatno duže, jer voda ne otiče nego se suši na površini. Realan gubitak proizvodnje zbog zaprljanosti kreće se najčešće od nekoliko procenata do preko deset procenata kod izrazito prašnjavih lokacija, uz put, uz polja ili blizu industrijskih pogona. Na godišnjem nivou to je merljiv novac, pa se čišćenje solarnih panela obično isplati već posle prvog pranja.

Kako se paneli čiste pravilno i šta se nikada ne radi

Pravila su jednostavna, ali se često krše. Čisti se ujutru ili uveče, nikada dok je panel vreo na jakom suncu, jer nagli kontakt hladne vode i vrelog stakla stvara termički šok. Koristi se meka četka i čista voda, po mogućstvu demineralizovana, kako bi se izbeglo taloženje kamenca koji ostavlja mrlje. Ne koriste se abrazivna sredstva, oštri predmeti, deterdženti sa jakim hemikalijama ni pranje pod visokim pritiskom sa male udaljenosti, jer sve to oštećuje zaštitni sloj stakla i zaptivke po obodu. Sneg se ne struže lopatom ni oštrim alatom, jer je ogrebotina na staklu trajna. I najvažnije, na krov se ne izlazi bez odgovarajuće opreme i osiguranja, jer je pad sa krova ozbiljniji problem od svake prljavštine.

Monitoring, najvažniji alat koji korisnici najmanje koriste

Svaki savremeni inverter ima aplikaciju kroz koju se prati proizvodnja u realnom vremenu, po danu, mesecu i godini. To nije igračka nego dijagnostički alat. Vlasnik koji jednom mesečno uporedi proizvodnju sa istim mesecom prethodne godine odmah primeti pad, dok onaj ko ne gleda ništa saznaje za kvar tek kada mu stigne visok račun za struju. Korisno je pratiti i odnos proizvodnje pojedinačnih nizova, jer razlika između dva niza koja bi trebalo da rade isto skoro uvek znači konkretan problem, senku, prljav panel ili loš konektor. Kod većih sistema se koristi i profesionalni nadzor sa automatskim obaveštenjima.

Degradacija panela, koliko sistem slabi svake godine

Solarni paneli s vremenom gube na snazi i to je normalna i predvidiva pojava. Uobičajeno je da u prvoj godini pad bude nešto veći, oko jedan do dva procenta, a zatim se ustali na oko pola procenta godišnje kod kvalitetnih panela. To praktično znači da posle dvadeset pet godina panel i dalje daje otprilike osamdeset pet posto početne snage. Zbog toga se vek trajanja elektrane ne meri trenutkom prestanka rada, jer paneli rade i posle trideset godina, nego trenutkom kada proizvodnja padne ispod nivoa koji je za korisnika prihvatljiv. Ova brojka je važna i kod računice isplativosti, jer ozbiljna projekcija uvek uračunava degradaciju.

Garancije, šta tačno pokrivaju i gde je razlika

Postoje tri odvojene garancije i mešaju se najčešće od svega. Prva je garancija na proizvod, odnosno na fizičku ispravnost panela, koja se kod ozbiljnih proizvođača kreće od dvanaest do dvadeset pet godina. Druga je garancija na snagu, koja garantuje da će panel posle određenog broja godina davati najmanje određeni procenat početne snage. Treća je garancija na invertere, obično od pet do dvanaest godina uz mogućnost produženja. Uz sve to ide i garancija izvođača na izvedene radove i montažu, koja je jednako važna, jer najveći broj problema u praksi ne dolazi od panela nego od načina ugradnje. Pri poređenju ponuda vredi tražiti sve četiri stavke napisane, a ne usmeno.

Inverter, jedini deo koji se realno menja tokom veka elektrane

Inverter je elektronski uređaj koji radi svakodnevno i po prirodi stvari ima kraći vek od panela. U praksi se računa da se posle deset do petnaest godina može očekivati zamena, i to je normalan deo životnog ciklusa elektrane, a ne kvar. Vek inverera se produžava jednostavnim stvarima, montažom na zaklonjeno i provetreno mesto, izbegavanjem direktnog sunca, održavanjem prohodnih otvora za hlađenje i, pre svega, ispravnom prenaponskom zaštitom. Prilikom planiranja investicije korisno je unapred računati na ovaj trošak, jer se time izbegava neprijatno iznenađenje u dvanaestoj godini.

Najčešći kvarovi na solarnim elektranama u praksi

Prvo mesto po učestalosti drži inverter, najčešće posle atmosferskih pražnjenja ili zbog pregrevanja. Drugo mesto zauzimaju konektori i spojevi na jednosmernoj strani, gde loše presovan kontakt vremenom pravi otpor, zagrevanje i na kraju prekid. Treće su mehanička oštećenja, od grada, od pada grane ili od nestručnog kretanja po panelima. Četvrto su problemi sa izolacijom usled prodora vlage u razvodne kutije i konektore. Peto su pojave poput vrućih tačaka i mikropukotina, koje nastaju od senke, zaprljanosti ili nepažljivog rukovanja pri montaži. Većina njih se otkriva pravovremeno ako se prati proizvodnja i ako se radi redovan pregled.

Šta obuhvata stručni godišnji pregled

Redovan pregled je znatno više od vizuelnog obilaska. Proverava se stanje panela i traže se mehanička oštećenja i tragovi pregrevanja, često i termovizijskom kamerom, koja odmah pokazuje pregrejane ćelije i loše spojeve. Kontroliše se zategnutost svih mehaničkih veza na nosačima, jer se pod dejstvom vetra i temperaturnih promena spojevi vremenom opuste. Meri se otpor izolacije i proverava ispravnost zaštitnih uređaja i uzemljenja, pregleda se stanje kablova i konektora i čiste se otvori za hlađenje na inverteru. Na kraju se upoređuju izmerene vrednosti sa projektovanim, čime se dobija jasna slika da li sistem radi onako kako treba.

Sneg, grad, oluja i osiguranje elektrane

Kvalitetni paneli su ispitani na udar grada i na opterećenje snegom, ali ekstremne pojave uvek ostaju mogućnost. Sneg se u najvećem broju slučajeva sam skliza sa panela zbog nagiba i glatke površine, pa nasilno uklanjanje najčešće pravi više štete nego koristi. Posle svake jače oluje ili grada korisno je pogledati proizvodnju u aplikaciji, jer pad u odnosu na uobičajeni nivo ukazuje na oštećenje koje se sa zemlje ne vidi. Za sve ostalo postoji osiguranje, i sve češće se elektrana uključuje u polisu osiguranja objekta ili se osigurava posebno. Kod većih sistema na firmama to je praktično standard, jer je reč o opremi čija vrednost nije zanemarljiva.